При производњи и експлоатацији жељезне руде на подручју Љубије дошло је до нарушавања природне равнотеже, мијењања околине и еколошког система. На површинским коповима постојећи екосистем је потпуно уништен, а након завршене експлоатације жељезне руде урађена је рекултивација деградираног земљишта. Рекултивација је вишекритеријумски сложен задатак који се састоји од низа комплексних радова усмјерених ка успостављању продуктивности оштећеног земљишта, а и за побољшање услова животне околине. Рељеф деградираног земљишта, створен рударским радовима, квалитет земљишта, клима подручја, хидрологија терена и екологија, условили су и начин извођења радова на рекултивацији. Терасе површинских копова и одлагалишта јаловине су искориштени за узгој шуме. На локацији Централних рудишта у Љубији, на површинским коповима Нова Литица и Јаворик 1972 године, завршена је експлоатација жељезне руде, а након тога урађена рекултивација. На том деградираном земљишту на површини су остале стјенске масе (шкриљци, алеврити, кречњаци).
Тај простор површинских копова и одлагалишта засађен је багремом, без наношења хумусног слоја, који се веома добро адаптирао на ову подлогу. Багрем је озеленио ове површине, од лишћа је створен хумусни слој, формирала се багремова шума у којој се врши експлоатација дрвета и његово природно обнављање. На површинском копу ”Тевановићи” након завршене експлоатације жељезне руде, на деградираном земљишту започео је процес рекултивације 1985/86 год. и кретао се у правцу пошумљавања црногоричном шумом. На површини од 9 ха засађене су саднице црног, бјелог, сребреног бора, смрче, ариша, тује и др. У исто вријеме је и на коповима Редак I и Редак II на површини од 20 ха извршено пошумљавање црногоричном шумом. Узгајање шуме на деградираном земљишту је значајно побољшало хидролошки режим подземних вода, спријечило ерозију, од лишча се брзо формирао нови слој хумуса, а што је све дало и лијеп естетски изглед околини. Након завршетка рударских радова на дијелу подручја Љубије остало је шест старих рударских подкопа који немају никакву намјену. Подкопи су санирани, те створени услови за покретање производње шампињона. Површина свих шест подкопа је 938,4 м², а годишња производња у тим објектима износи око 36.000 кг свјежих шампињона.