Рудници жељезне руде ”Љубија” а.д. Приједор

Екологија

Екологија

Рудници жељезне руде ”Љубија” а.д. Приједор

На Рудницима жељезне руде "Љубија" постоје два производна погона, као два потенцијална загађивања животне и радне средине.

Обогаћивање руде у овом погону врши се мокром сепарацијом прањем и класификацијом, при чему се одваја сепарациони муљ јаловине. Муљ се одлаже у резервоар на брани, гд‌је се таложи, а чиста преливна вода одлази у редовне водотоке. Испитивања су показала да ова вода има квалитет воде из бунара, јер није хемијски загађена.

Систем за сакупљање кориштеног моторног и хидрауличног уља и сепаратор за уље
На индустријској платформи Централних рудишта изграђена је сервисно-погонска радионица за обављање сервиса и средњих оправки стројева и постројења. У процесу сервисирања и оправке долази до замјене уља у стројевима, те се старо кориштено уље појављује као индустријски отпад. Да се старо кориштено уље не би бацало на отворене површине и водотокове изграђен је систем за скупљање кориштеног уља са резервоарима и претакалиштем. Сакупљено уље из резервоара упућује се у Рафинерију уља у Модричи на рециклирање. При сервисирању стројева и поред изграђеног система за скупљање старог уља мали проценат уља се проспе приликом замјене. Да би се сакупило просуто кориштено уље и спријечио његов одлазак у поток Томруци приликом прања платформе за сервисирање, изграђен је сепаратор уља. Сепаратор уља је постављен прије уласка одводног канала платформе за сервисирање у поток Томруци. У сепаратору се из отпадне воде издвајају уља и пребацују у резервоар одакле се заједно са кориштеним уљем одвозе у Рафинерију уља Модрича на рециклирање.
Припрема жељезне руде (нема обогаћивања) на овом погону, врши се сушењем и просијавањем. При сушењу руде издваја се и већа количина ситних рудних честица које са димним плиновима иду у атмосферу. Ове рудне честице се успјешно обарају електростатичким филтерима, што потврђују налази овлаштене институције, која врши редовну контролу емитовања прашине у атмосферу. Концентрација емитоване прашине у атмосфери је према налазима ове институције у законским оквирима.

При производњи и експлоатацији жељезне руде на подручју Љубије дошло је до нарушавања природне равнотеже, мијењања околине и еколошког система. На површинским коповима постојећи екосистем је потпуно уништен, а након завршене експлоатације жељезне руде урађена је рекултивација деградираног земљишта. Рекултивација је вишекритеријумски сложен задатак који се састоји од низа комплексних радова усмјерених ка успостављању продуктивности оштећеног земљишта, а и за побољшање услова животне околине. Рељеф деградираног земљишта, створен рударским радовима, квалитет земљишта, клима подручја, хидрологија терена и екологија, условили су и начин извођења радова на рекултивацији. Терасе површинских копова и одлагалишта јаловине су искориштени за узгој шуме. На локацији Централних рудишта у Љубији, на површинским коповима Нова Литица и Јаворик 1972 године, завршена је експлоатација жељезне руде, а након тога урађена рекултивација. На том деградираном земљишту на површини су остале стјенске масе (шкриљци, алеврити, кречњаци).

Тај простор површинских копова и одлагалишта засађен је багремом, без наношења хумусног слоја, који се веома добро адаптирао на ову подлогу. Багрем је озеленио ове површине, од лишћа је створен хумусни слој, формирала се багремова шума у којој се врши експлоатација дрвета и његово природно обнављање. На површинском копу ”Тевановићи” након завршене експлоатације жељезне руде, на деградираном земљишту започео је процес рекултивације 1985/86 год. и кретао се у правцу пошумљавања црногоричном шумом. На површини од 9 ха засађене су саднице црног, бјелог, сребреног бора, смрче, ариша, тује и др. У исто вријеме је и на коповима Редак I и Редак II на површини од 20 ха извршено пошумљавање црногоричном шумом. Узгајање шуме на деградираном земљишту је значајно побољшало хидролошки режим подземних вода, спријечило ерозију, од лишча се брзо формирао нови слој хумуса, а што је све дало и лијеп естетски изглед околини. Након завршетка рударских радова на дијелу подручја Љубије остало је шест старих рударских подкопа који немају никакву намјену. Подкопи су санирани, те створени услови за покретање производње шампињона. Површина свих шест подкопа је 938,4 м², а годишња производња у тим објектима износи око 36.000 кг свјежих шампињона.