О нама

О нама

Преко 107 година искуства

Извоđење радова на мокрој сепарацији у Љубији

Извоđење радова на мокрој сепарацији у Љубији

Рудници жељезне руде ”Љубија” а.д. Приједор су основани са циљем експлоатације рудних налазишта на подручју општина Приједор и Сански Мост. Рудоносно подручје заузима површину од око 1 200 км2. Истраживањем љубијске металогенетске области утврđено је око 347 милиона тона геолошких резерви жељезних руда и значајне појаве минералних сировина попут: кварцног пијеска, глина, кречњака, доломита, барита, флуорита, цинка, олова.

Индустријска производња је у љубијској металогенетској области започела 1916. године, а значајнији напредак у производњи жељезне руде остварен је средином 20-ог вијека увоđењем масовне експлоатације и изградњом постројења за припрему жељезних руда. Омасовљење рударске производње омогуćило је изградњу Централних рудишта, Источних рудишта и рудника Омарска који су пословали у оквиру РЖР “Љубија” као три независне техничко-технолошке цјелине на којима се одвијела површинска експлоатација и припрема руда жељеза.

На “Централним рудиштима” производња жељезне руде је трајала од 1916. до 1992. године. Произведено је 44 643 358 т жељезне руде и концентрата. Пројектовани производни капацитет је 1 милион тона годишње концентрата жељезне руде.

Одлагач руде на депоу у Љубији

Одлагач руде на депоу у Љубији

На “Источним рудиштима” производња жељезне руде је трајала од 1965. до 2004. године. Произведено је 20 690 037 т жељезне руде. Пројектовани производни капацитет је 1,2 милион тона годишње жељезне руде.На Руднику “Омарска производња жељезне руде је почела 1986.године и трајала до 1992. године. Рудник је ревитализован 2004. године, покренута експлоатација и производња концентрата жељезне руде под окриљем нове фирме, ArcelorMittal Д.О.О. Приједор, чији су оснивачи РЖР “Љубија” а.д. Приједор (49%) и компанија Миттал (51%), сада ArcelorMittal. ArcelorMittal Д.О.О. Приједор ради са пројектованим капацитетом Рудника “Омарска” од 1,5 милиона тона годишње концентрата жељезне руде.
РЖР “Љубија” а.д. Приједор је у току 85 година рада произвео око 74 милиона тона робних руда жељеза.

Структура капитала

РЖР ”Љубија” а.д. Приједор

Рудници жељезне руде “Љубија” а.д. Приједор послује као акционарско друштво са слиједеćом структуром капитала:

Редни број Акционар % акција
1 Акцијски фонд Републике Српске а.д. Бања Лука 64,999817
2 Преф фонд а.д. Бања Лука 9,999993
3 Кристал инвест а.д. Бања Лука 6,412842
4 Фонд за реституцију Републике Српске а.д. Бања Лука 4,999995
5 Профит Плус Бања Лука 4,275800
6 Еуроинвестмент а.д. Бања Лука 2,465101
7 Борс Инвест фонд а.д. Бања Лука 1,219351
8 ОМИФ Инвест нова Бијељина 0,735183
9 Плиндавић Владимир 0,305033
10 ВИБ фонд а.д. Бања Лука 0,187824

 

Актуелне податке можете погледати на Бањалучкој берзи

Рудници жељезне руде ”Љубија”

се састоје од три рудника, са заокруженим производним програмима и то:

Рудник Централна рудишта” – Љубија

 

“Централна рудишта” у Љубији су најстарији рудник жељезне руде љубијске металогенетске области. Производња жељезне руде у овом Руднику је почела 1916. године. Напредовање рударске производње омогућило је изградњу инфраструктуре и производних капацитета, површинских копова, механичке припреме, мокре сепарације, сервисно погонске радионице.

Пројектовани производни капацитет је 1,0 милион тона годишње концентрата жељезне руде. Производња жељезне руде на “Централним рудиштима” – Љубија обустављена је 1992. године и до данас није покренута. У временском периоду од 1916. – 1992. године произведено је 44 643 358 т жељезне руде и концентрата. Купци жељезне руде и концентрата биле су југословенске жељезаре а мањим дијелом инострани купци. Експлоатационо поље “Централна рудишта” има још истражених и овјерених око 150 000 000 т жељезних руда. На овом локалитету су заступљена четири типа жељезних руда: лимонитне, лимонитно-баритне, базичне руде (карбонатне и оксидне) и сидеритне руде.

На постројењу за припрему и обогаћивање руда “Централних рудушта” руду је могуће третирати сувим и мокрим поступком, зависно од типа жељезне руде. Суви поступак припреме жељезних руда састоји се из тростепеног уситњавања и вишестепеног класирања а крајњи производ је агло руда, класе крупноће -10+0 мм. Мокри поступак припреме жељезних руда састоји се из једностепеног уситњавања, прања и класирања на ситима, механичким класификаторима и хидроциклону. Робни производи добијени мокрим поступком припреме су АПР руда, класе крупноће -40+10 мм и БПР руда, класе крупноће -10+0 мм.

Остварени биланс припреме лимонитних руда

Производ M, % Fe, % Mn, % SiO₂, % CaO+MgO, % H₂O, %
Улаз 100,00 47,68 1,70 11,26 1,50 17,00
APR -40+10 mm 40,00 52,00 1,50 7,00 1,50 10,00
BPR -10+0 mm 35,00 49,86 41,71 9,57 1,5 14,00
APR+BPR 75,00 51,00 1,60 8,20 1,50 11,87
Јаловина 25,00 37,72 2,00 20,44 1,50

Биланс припреме базичних руда остварен у условима полуиндустријске и лабораторијске припреме

Производ M, % Fe, % SiO₂, % CaO+MgO, % I Fe, %
Улаз 100,00 25,26 3,08 22,49 100,00
Концентрат 90,00 27,48 2,85 23,21 92,95
Јаловина 10,00 18,58 4,15 0,16 7,05

Биланс припреме и концентрације лимонитно-баритне руде остварен у лабораторијским условима

Производ M, % Садржај Садржај
Fe, % SiO₂, % BaSO4 Fe, % SiO₂, % BaSO4
Улаз 100,00 39,33 13,86 12,52 100,00 100,00 100,00
Концентрат Fe 76.39 47,43 9,98 4,59 92,00 55,00 28,00
Концентрат BaSO4 6,79 2,77 1,67 92,00 0,40 0,85 49,70
Јаловина 16,84 17,74 36,40 7,00 7,40 44,20 22,30

Рудник Источна рудишта” – Томашица

Производња жељезне руде на “Источним рудиштима”-Томашица је почела 1965. године. 2004. године производња је обустављена и до данас није покренута. У временском периоду од 1965. до 2004. године произведено је 20 690 037 т жељезне руде. Експлоатационо поље “Источна рудишта” има још истражених око 35 866 200 т жељезних руда. На овом локалитету преовладава лимонитно-брандовити тип руде жељеза.

Пројектовани производни капацитет је 1,2 милиона тона годишње жељезне руде. На постројењу сепарације “Источна рудушта” жељезна руда се припрема сувим поступком. Припрема се састоји од једностепеног уситњавања, сушења и класирања на ситима при чему се добијају робни производи трговачких имена АС руда, класа крупноćе -100+10 мм, и БС руда, класа крупноćе -10+0 мм.

Остварени биланс припреме жељезне руде са “Источних рудишта”

Производ M, % Fe, % Mn, % SiO₂, % I Fe, % H₂O, %
Улаз 100,00 46,33 2,00 10,00 100,00 25,00
AS -100+10 mm 15,00 48,00 1,50 8,00 34,00 10,00
BS -10+0 mm 75,00 45,00 2,58 11,00 66,00 12,00
AS+BS 90,00 46,33 2,00 10,00 100,00 11,30
Јаловина 10,00

У временском периоду од 1975. до 1985. године интензивирани су радови на истраживању и валоризацији ситнозрних руда жељеза, бранда, као сировине за производњу природних жељезних оксида-пигмената. 1985. године је почела са радом фабрика за производњу природних жељезних оксида-пигмената Ferrox. Пројектовани производни капацитет овог постројења је 10 000 т годишње жељезних оксида. Рад у фабрици је обустављен 1992. године и до данас фабрика није ревитализована.

 

Рудник Омарска” – као заједничко предузећа са компанијом ArcelorMittal

 

Остали Капацитети

  • – Експлоатација камена
  • – Лимонитно баритна руда
  • – Кварцни пијесак
  • – Глине
  • – Фабрика за протектирање демперских и камионских гума